Bez većih poreza radi pokrivanja deficita

Velika greška vlade je što se zaduživala i kada treba i kad ne treba. Slepo je verovala MMF-u, kome je naravno išlo u prilog da se Srbija zadužuje, jer MMF pare ne poklanja već ih prodaje i zarađuje. Ali po meni vlada je više kriva za propadanje Srpske privrede, male privrede i preduzetništva,i normalno je da se kao posledica loše politike vlade, desilo to da nemamo realnih prihoda, i šta, jedino rešenje im je bilo zaduživanje. Da su barem te pare upotrebili za spašavanje poljoprivrede pa i privrede. Ovako sve pare su završile u javnoj potrošnji i glupostima tipa Obnova voznog parka, veće plate poslanicima, krpljenje rupa u budžetu i tome slično.

Pare od kredita odlaze na gluposti. Naša "vrla" vlada nije ništa radila ni zaradila, već nerad finansira kreditima koje ćemo krvavo da otplaćujemo svi mi, a oni će čak i kad ih smenimo i izglasamo bolje od njih, ostati nedodirljivi jer su se nafatirali dovoljno da budu na slobodi. Zato trebamo na izborima da glasamo za one koji se kunu u pravdu i poštenje, (SNS), i koji će po dolasku na vlast imati snage i hrabrosti da se suoče sa svim tajkunima, organizovanim kriminalcima i "stručnjacima" iz ove vlasti koji su svojim glupim potezima bacili finansijski Srbiju na kolena.

Vladajuća koalicija svoju nesposobnost hrani novim kreditima, a ne haju da je opšte poznato da u MMF-u i Svetskoj banci, kao i u drugim finansijskim institucijama na Zapadu, postoji uvreženo mišljenje da finansijski sektor u tranzicionim zemljama ne bi trebalo da ostane u domaćem vlasništvu. Koncepcija globalnog sela predviđa da visoko rentabilne grane privrede, kao finansije, telekomunikacije, proizvodnja i distribucija nafte i električne energije, treba da budu pod kontrolom i u vlasništvu zapadnog kapitala.

Zaboravili vladini stručnjaci, ili možda nisu nikada ni znali, osnovne ekonomske principe: Princip produktivnosti, princip ekonomičnosti i princip rentabilnosti. Ni jedan od navedenih nisu koristili, pa su samim tim doveli Srbiju u dužničko ropstvo, iz kog nećemo izaći verovatno nikada. U vreme destrukcije četiri velike banke, javnost je bila uveravana da će međusobna konkurencija novih banaka sa stranim kapitalom obezbediti niske kamatne stope, kao i brz transfer kapitala i tehnologije iz razvijenih zemalja, što bi podiglo nivo konkurentnosti, izvoza i zaposlenost u domaćim kompanijama.

Država ulazi u nova zaduženja, a od silnih stranih banaka, koje su doveli u Srbiju, radi ličnog profita pojedinaca i stranih bankara, Srbija nema nikakve koristi. Evroatlantski prijatelji lako su objasnili domaćim finansijskim ekspertima da je Srbija zemlja visokog rizika i da zato kamatne stope moraju biti znatno više nego u drugim državama. S druge strane, objasnili su im da su banke sa stranim kapitalom veoma pouzdane, pa kamate na depozite privrede i građana u tim bankama, moraju biti znatno niže od stope inflacije. Tako se otvorio prostor za ogromne bankarske profite. Srbija je postala raj za bankare, a uloga NBS-a se svela na to da izdaje propusnice, politički podobnima.

Ekonomisti ne greše kada kažu da je Tadićeva strategija do 2020. spisak lepih želja, bez ikakvog uticaja na privredni razvoj. Takve strategije, ni kod nas ni u svetu, nisu ostavile nikakav trag na realne ekonomske tokove i služe kao dimna zavesa koja treba da skrene pažnju javnosti i stvori iluziju da vlast zaista nešto namerava da uradi.

lazovcine neovejane.